Историја Славије је у правом и пуном смислу ријечи историја спорта БиХ, па самим тим и историја спорта Републике Српске. Прије него што је основана Славија на просторима БиХ било је нешто мало ''службене'' туристике и ловачког спорта. Спортских друштава и спортских савеза, којима би био циљ физичко-спортско одгајање, није било.... Остала су свједочења да се фудбал играо у Мостару 1903. године. Извјесни Бернард Лејхнер донио је те године у Мостар фудбалску лопту из Будимпеште. Он је ту лопту поклонио синовима Алфреду и Оскару који су са својим вршњацима играли свакодневно. Нису знали правила, нису били вјешти, али су ипак играли !

Славија је рођена

Фудбал на просторима Босне и Херцеговине почиње организовано да се игра 1908. године. Баш те године су ђаци сарајевске гимназије боравили у Загребу гдје су се упознали са правилима фудбалске игре. Они су из Загреба донијели прву фудбалску лопту. Међу наистакнутијим тадашњим сарајевским гимназијалцима били су Феодор Лукач, Емил Најшул, Стево Јокановић, Здравко Јефтановић..... Они су били иницијатори оснивања првог фудбалског клуба на просторима Босне и Херцеговине. Клуб је добио име ''Средњошколски спортски клуб'' – формиран је 1908. године.
Била је то тешка година за све народе у БиХ, а нарочито за српски народ. Те 1908. године извршена је анексија БиХ и баш тада се појачано будила национална свијест међу ђацима. Јављале су се напредне идеје, па и оснивање спотског клуба, иако је то било забрањено. У то вријеме у Сарајеву није било никаквих факултета нити Универзитета. 
Постојала су два културна центра: Гимназија и Хотел ''Европа'' у којима су полазиле све културне активности. Управо у хотелу ''Европа'' свој коријен је заметнуо организован шах, организована атлетика, смучање, фудбал....Син власника ''Европе'' Здравко Јефтановић са друговима Феодором Лукачем, Емилом Најшулом, Светом Геровцем.... основао први спортски клуб у Сарајеву и цијелој БиХ. Дакле, први спортски клуб који је основан у Сарајеву био је у ствари ''Славија''. Разумије се, клуб није имао официјелног карактера, а према томе ни јавно руководство, него се тајно сматрао његовим предсједником Феодор Лукач, а блајник Здравко Јефтановић. Чланарина је била једна круна мјесечно. У првој оснивачкој групи Славије (у почетку Ђачки спортски клуб) били су омладинци – Лукач, Најшул, Јефтановић, Јокановић, Сулејманпашић, Радовић, Геровац, Бугарски, Самарџија, Караман, Зовко, Човић, Матановић.... 

Прва лопта

Када су чланови из спортских ревија и новина спознали да фудбал оснива све више земаља и да је то игра која поред физичког развијања погодује и разоноди, почеше се ђаци упућивати у фудбалска правила. Клуб је тада набавио једну лопту из Прага, копачке из Загреба и узе боју дресова Славије из Прага, тако да већ у прољеће 1909. године године Славија поставља регуларну фудбалску чету, али још увијек далеко од праве фудбалске игре. Тек, доласком 48. бечког пјешадијског пука у Сарајево с којим је дошао фудбалер Бечког Рапида Хармер, почиње прави фудбалски спорт да се развија у Сарајеву. Како је терен иза Државне штампарије био мален потражили су ново игралиште у Сарајевском Пољу, на војно вјежбалиште на Ченгић Вили.