Игор Крмар за прес
Прољетњи дио фудбалског БиХ шампионата обележили су фудбалери Славије из Источног Сарајева. Освојили смо у тих 15 кола чак 25 бодова и били смо уз шампиона Жељезничара, најуспјешнија екипа.Захваљујући томе избјегли смо и селидбу у нижи ранг такмичења. Сви играчи дали су максимум у грчевитој борби за опстанак, а велики допринос имао је и омалени дефанзивац уз десну аут линију Игор Крмар. Он је у Славију стигао у Јануару мјесецу, на посудбу ,из Крагујевачког Радничког. Није одмах успио да стигне до дреса стандардног првотимца, али се након трећег кола усталио у првих 11 играча.
"Морам искрено да се захвалим свима, у клубу и граду, на пријему. Тих шесте месеци нећу никада заборавити. Све је било феноменално и примљени смо одлично. Мислим на све нас из Крагујевца. То нам је било јако важно. Имао сам осећај као да сам у свом матичном клубу. Управо та атмосфера нас је носила свих 15 кола. Не могу да опишем како је било и у свлачионици, граду, терену. Мислим да је поред нашег квалитета, за добре резултате пресудно било управо то наше јединство. Није се гледало ко даје голове, асистира, па и греши. Имали смо победнички колективни дух и на крају смо се оправдано радовали опстанку у друштву најбољих"-рекао нам је Крмар.
Та добра атмосфера могла се можда најбоље видјети по окончању мукотрпне битке за премијерлигашким статусом, са посљедњим звиждуком судије, у утакмици са Слободом, а Славија ју је добила резултатом 2:0, сви играчи су отрчали према сјеверној трибини и радост подјелили са присталицама клуба. Видјела су се срећна и озарена лица и играча староседелаца, али и новајлија.
"Не могу вам описати како сам се осећао. Срце је хтело да искочи из груди. Радили смо тешко, мукотрпно и корак по корак се приближавали циљу. Знали смо шта од нас навијачи очекују од првог дана боравка у Источном Сарајеву. Већ код преговора, око играња за тим Славије, схватили смо колико је клупско руководство посвећено тиму и клубу. Уз све то Дарко Спалевић нам је рекао о каквој се средини ради и било је то довољно да кренем, али и остали саиграчи Караматић, Осман, Алескић и Видић пут Источног Сарајева"-присећа се тих првих дана Крмар, који се тренутно одмара код куће у Крагујевцу.
Према његовим речима саиграчи су их прихватили одлично, а у свему је предњачио капитен Горан Симић. Увјек је био ту за њих, па су први дани адаптације прошли изузетно брзо. Када је кренула битка за бодове управо је он својим играма и односом давао тон напорима да се стигне до луке спаса.
"Кад вас предводи човек какав је Горан Симић, онда немате ни један разлог да не оставите и последњи атом снаге на терену. Има човек 39 година, а када видите из сваког његовог потеза колико се труди да Славију извуче из опасне зоне, онда и ви морате тако. Остваљао сам и последњи атом снаге на терену, желећи да стигнемо до коначног циља. Нико није био срећнији од нас када смо Слободу поразили са 2:0. Оставрили смо зацртани циљ, а пресећан сам што ће и наредне сезоне у Источном Сарајеву да се игра Премијер лига"-рекао је Крмар.
Како је шетомесечна позајмица за овог играча, практично са утакмицом са Слободм и истекла,он се вратио у Крагујевац.Сада га чека разговор са чланом Јелен Супер лиге око наствка сарадње. Ка же да су му амбиције у овомом моменту везане за Србију,али ни да повратак у Источно Сарајево није искучен.
"Тешко могу сада са сигурношћу рећи шта ће се десити. Имам уговор са Радничким на још годину дана и чека ме разговор. Нећу да одбацим ни могућност повратка у редове Славије. Клупско руководство је изразило жељу да наставимо сарадњу, а и амбиције су порасле. Мислим да имамо квалитте уз нека појачања да се боримо и за излазак у Европу. Наравно под условом да сви останемо. Тада се не бих двоумио. Амбициозан сам и желим да осетим чари наступа на евросцени. Дакле, отворене су све опције. Има још времена до 25.јуна, када је заказана прозивка у Славији. Разговараћу са Крагујевчаним, па са руководством екипе из Источног Сарајева"-рекао нам је Игор Крмар замоливши нас и да пренесемо поздраве навијачима и становницима Источног Сарајева, које ма шта год да се деси неће никада заборавити.